Oboljenja parodoncijuma su usko povezana sa opštim stanjem organizma i nekim oboljenjima kao što je dijabetes.
U nastanku i progresiji parodontopatije najznačajniju ulogu imaju mikroorganizmi dentalnog plaka (više od 700 razlicitih vrsta mikroorganizama).
Zbog čega nastaje paradontalna destrukcija?
Parodontalna destrukcija je najcešce rezultat direktnog delovanja bakterija i njihovih produkata na tkiva parodoncijuma ili reaktivni odgovor organizma na bakterije i njihove produkte (razne vrste enzima, interleukina i prostaglandina).
Poznato je da neka sistemska oboljenja mogu biti faktor rizika za nastanak parodontopatrije.
Dijabetes delimo na dva osnovna tipa:
Tip 1 dijabetes se javlja se kod oko 5-10 % od ukupnog broja obolelih. Nastaje zbog autoimune destrukcije pankreasa, dovodeci do smanjenja ili potpunog prestanka lucenja hormona insulina. Bez insulina, glukoza se zadržava u cirkulaciji, te izaziva hiperglikemiju (povećanje nivoa šecera u krvi). Ovakve osobe moraju redovno unositi insulin.
Tip 2 dijabetes se javlja kod oko 85-90 % od ukupnog broja obolelih. Nastaje kad pankreas nije sposoban da luci dovoljnu kolicinu insulina ili se proizvedeni insulin ne koristi pravilno. U ovom tipu dijabetesa simptomi se javljaju postupno u mnogo blažem obliku, teže ih je dijagnostikovati, a oboljenje može prolaziti i dugo godina asimptomatski.
Uzrok nastanka paradontopatije
Parodontopatija (oboljenje desni) je hronično, infektivno oboljenje koje u poodmaklim stadijumima dovodi do razaranja potpornog tkiva zuba (desni, cement, periodontalni ligament i alveolarna kost) dovodeci do njihovog klacenja i ispadanja.
Glavni uzročni faktor za nastanak parodontopatije je zubni plak (meke naslage na zubima u kojima kolonije bakterija svojim enzimima i toksinima oštecuju potporna tkiva zuba), kao i drugi dodatni faktori: čvrste zubne naslage (kamenac i konkrementi), neadekvatno uradjeni ispuni i protetske nadoknade, traumatski kontakti, karijes, ostaci hrane, nepravilnost gradje potpornih tkiva.
Parodontopatiju karakterišu:
Krvarenje desni, pogotovo na provokaciju četkanjem ili čišcenjem zubnim koncem
Natečene, crvene i bolne desni
Povlačenje desni
Gubitak zuba
Patološka migracija zuba
Poremećen zagrižaj i okluzija (promene u TM zglobu)
Neprijatan zadah
Pogrešno je, medutim, mišljenje da se promene prisutne kod parodontopatije zadržavaju samo na nivou usne duplje. Intenzivna proucavanja u proteklih 20-tak godina na temu povezanosti dijabetesa i parodontopatije su dokazala povezanost zapaljenja oralnih tkiva (prisutnih u parodontopatiji) sa promenama i oštecenjima u celom organizmu.
To je opisano kao fenomen uzajamne zavisnosti, tj. sistemsko oboljenje (dijabetes) vodi ka oralnoj infekciji, a jednom kada se oralna infekcija pojavi, ona pogoršava sistemsko oboljenje koje ju je izazvalo.
Faktori koji povezuju dijabetes sa parodontopatijama su:
Dijabetes usporava cirkulaciju, što stvara povecanu osetljivost desni na infekciju
Dijabetes smanjuje otpornost organizma na infekciju, cime se povecava šansa za bakterijsku infekciju desni.
Visok nivo šecera u pljuvacki pospešuje rast i razvoj bakterija odgovornih za nastanak parodontopatije.
Osobe obolele od dijabetesa, koje su i pušaci, imaju cak 20 puta vece šanse da obole od parodontopatije, u poredenju sa zdravim osobama, koje su pušaci.
Loša oralna higijena je primarni faktor koji dovodi do nastanka parodontopatije, ali je ujedno i još jedan od pospešujucih faktora kod osoba sa dijabetesom.
Generalno, stomatolozi bi trebalo da budu posebno obazrivi sa pacijentima sa dijabetesom. Ali, treba imati na umu da nekada pacijenti i sa kontrolisanim nivoom šecera u krvi mogu imati parodontopatiju, dok osobe sa loše ili cak i nekontrolisanim nivoom šecera mogu imati potpuno zdravo potporno tkivo zuba, bez parodontopatije.
Pravilno zbrinjavanje ovih oboljenja podrazumijeva poštovanje sledecih preporuka:
Održavajte pravilnu oralnu higijenu, redovnim pranjem zuba i jezika, redovnim korištenjem konca za zube
Ukoliko ste pušac, prestanite sa pušenjem
Smanjite telesnu težinu (ukoliko je potrebno)
Imajte izbalansiranu ishranu sa adekvatnim unosom hranljivih sastojaka