Beljenje zuba je proces kod koga prebojeni zubi dobijaju zdravu, prirodnu boju.Zubi se mogu beleti kod kuće (razne paste, gelovi, rastvori) ili kod stomatologa (laserom ili nekim drugim postupkom). Neki postupci beljenja zuba su jednokratni i odvijaju se brzo, a neki zahtevaju vreme. Neki procesi beljenja zuba su agresivniji od drugih.



DA LI JE BELJENJE ZUBA SIGURNO?
Beljanje zuba je veoma sigurno, ako se koriste proizvodi preporučeni od stomatologa i pod njegovim nadzorom
DA LI JE BELJENJE ZUBA ZA MENE?
Pre terapije beljenja zuba stomatolog mora da izvrši procenu stanja zdravlja usta i zuba.
U nekim slučajevima se mora sanirati postojeće stanje, pa tek onda pristupiti beljenju zuba.
U nekim slučajevima neka druga procedura u domenu estetske stomatologije može biti bolja.
Ipak beljenje je sigurna, brza i laka terapija i može se primeniti skoro kod svakog.
BELJENJE KOD KUĆE
Stomatolog će prvo uzeti otisak Vaših zuba i izliti model.
Na modelu će posebnim aparatom napraviti foliju u koju će pacijent špricem ubacivati gel za beljenje zuba.
KAD ĆU VIDETI REZULTATE?
Odmah! Većina pacijenata vidi rezultate nakon prvog tretmana.
Međutim, obično je potrebno da prođe 2 – 6 nedelja da bi se process beljenja priveo kraju i dao potpuni rezultat.
Naravno, vreme za koje će se boja iskristalisati zavisi od prave boje zuba, prebojenosti zuba i koliko često se tretman primenjuje.
KOLIKO ĆE REZULTATI TRAJATI?
Efekat beljenja obično traje nekoliko godina.
Mnogim pacijentima je potrebno da s‘vremena na vreme ponove kratak tretman (svakih 6 meseci do 1 goine).
Ovi skraćeni tretmani su naročito potrebni pacijentima koji piju prebojena pića kao što su kafa, čaj, coca – cola.
DA LI POSTOJE NEŽELJENI EFEKTI?
Tokom terapije neki pacijenti mogu imati pojačanu osetljivost na hladno.
Ovi simptomi su privremeni i obično prolaze u roku od nekoliko dana.

Pranje zuba četkicom, kao i čišćenje zuba koncem ima veoma veliki značaj u održavanju oralne higijene. Pored profesionalnog čišćenja zuba, uklanjanja mekih i tvrdih naslaga, kao i skidanje kamenca, metodi održavanja oralne higijene kod kuće su podjednako važni. Pravilno čišćenje zuba može mnogo povećati zdravlje Vaših usta i zuba i sprečiti ozbiljne bolesti. Ono može učiniti Vaš osmeh blistavim.




RAZLOZI ZAŠTO JE PRAVILNO PRANJE ZUBA I ČIŠĆENJE KONCEM OD VELIKE VAŽNOSTI

SPREČAVA KARIJES (kvar zuba)- Zubni karijes je jedan od vodećih faktora koji prouzrokuju gubitak zuba, a tretman često zahteva komplikovane dentalne procedure. Karijes nastaje kada kiselina u plaku nagrize gleđ, omotač koji se nalazi na površini zuba. Ova pojava se može sprečiti veoma lako pravilnim održavanjem oralne higijene kod kuće.
SPREČAVA BOLESTI DESNI – Bolesti desni su veoma ozbiljna, progresivna stanja koja dovode do gubitka zuba, desni i kosti. Ove promene izazivaju otrovi koji se nalaze u plaku i mogu dovesti do ozbiljnih problema u drugim delovima tela. Uklanjanjem naslaga plaka sa površine zuba korišćenjem četkice za zube i zubnim koncem u delovima između zuba umnogome sprečavate pojavu nastanka problema sa desnima.
SPREČAVA HALITOZU (loš zadah) – Loš zadah ili halitoza su najčešće prouzrokovani ostacima hrane između zuba. Oni se mogu očistiti svakodnevnim pranjem zuba, kao i korišćenjem konca u prostorima između zuba, ostavljajući usta zdravim, a dah svežijim.
SPREČAVA PREBOJENOST ZUBA – Prebojenost zuba, kao i žuti zubi, mogu biti posledica raznih faktora kao što su pušenje, kafa i čaj. Svakodnevno pranje zuba i čišćenje koncem sprečava da prebojenost postane stalna.
PRAVILNO PRANJE ZUBA Zube treba prati najmanje dva puta dnevno, ujutru i uveče. Dobra četkica je četkica male veličine i mekih, zaobljenih vlakana, ne starija od tri meseca. Glava četkice mora biti dovoljno mala da bi mogla da dosegne sve delove u ustima, a vlakana moraju biti dovoljno meka da ne bi pruzrokovala povredu površine zuba ili desni.
OSNOVNA UPUTSTVA ZA PRAVILNO PRANJE ZUBA: Postavite četkicu pod uglom od 45 stepeni u odnosu na liniju gde se zubi i desni dodiruju Prvo koristite male, nežene, kružne pokrete da biste očetkali liniju desni i zube, a onda četkicu povlačite u pravcu rasta zuba (kod gornjih zuba na dole i kod donjih zuba na gore) Nemojte grebati ili koristiti jak pritisak pri čišćenju zuba da ne biste oštetili površinu gleđi i desni Očetkajte sve površine zuba, spoljšnju (sa strane obraza), unutrašnju (sa strane jezika) i griznu površinu. Naročito obratite pažnju na grizne površine zadnjih zuba. Koristite pokrete napred – nazad da biste očistitli grizne površine. Očetkajte jezik da biste uklonili naslage, hranu i gljivice.
PRAVILNO ČIŠĆENJE ZUBA KONCEM Čišćenje zuba koncem je odličan način da se uklone naslage iz interdentalnih prostora (prostori između zuba). Ono je naročito važno u sprečavanju razvoja bolesti desni, kao i ograničavanju dubine periodontalnih džepova. Prostor između zuba je veoma teško očistiti sa četkicom za zube i zato se čišćenje koncem mora sprovoditi svakodnevno. Ukus i tip konca nije bitan, važno je odabrati konac koji možete lako koristit i koji Vam je prijatan za upotrebu.
OSNOVNA UPUTSTVA ZA ČIŠĆENJE ZUBA KONCEM Otkinite parče konca dužine oko 25cm Jedan deo obavite oko kažiprsta leve ruke, a drugi deo oko kažiprsta desne ruke da Vam ostane između slobodnog konca u dužini od 5cm – 7cm Postavite konac nežno između zuba do linije desni Zavite konac u obliku slova U oko svakog zuba i pažljivo utisnite konac ispod linije desni Polako pomerajte konac gore – dole nekoliko puta da biste uklonili naslage između zuba. Nemojte ubacivati konac pod pritiskom između zuba jer će to dovesti do upale Vaših desni ili ih možete povrediti Ako imate bilo kakvo pitanje u vezi pranja zuba i čišćenja zuba koncem, molim Vas pitajte Vašeg stomatologa ili dentalnog higijeničara.

SAVETI KOJI ĆE ODMAH UTICATI NA ZDRAVLJE VAŠIH USTA I ZUBA

1. Redovno posećujte Vašeg stomatologa
2. Redovno uklanjajte kamenac i polirajte zube
3. Uložite u profesionalno beljenje zuba
4. Koristite visoko kvalitetne paste za zube
5. Redovno menjajte Vašu četkicu za zube
6. Koristite zubni konac i interdentalne četkice
7. Čistite Vaš jezik
8. Ako imate potrebe i u mogućnosti ste radije odaberite zubni implantat
9. Zaštitite Vaše zube od trošenja
10. Prestanite da pušite

KONSULTACIJE (PREGLED I PLAN TERAPIJE)
Terapija implantatima uključuje timski rad lekara. Prvi korak je poseta lekaru specijalisti oralne hirurgije koji će na osnovu pregleda usta i zuba, uz detaljan intervju o medicinskoj i zubnoj istoriji pacijenta, uz rendgenski snimak (najčešće ortopan snimak – koji će pokazati oblik kosti, kao i poziciju nerava i sinusa, a po potrebi i CT scan (tomografski snimak) – koji će dati podatke o količini kosti) dati svoje mišljenje o mogućnostima implantacije, broju i poziciji implantata. Lekar protetičar, na osnovu stanja desni, oralne higijene i osobnih navika pacijenta, prema datom rasporedu postojećih zuba, a u skladu sa planom terapije oralnog hirurga i dogovoru sa pacijentom, na postavljene implantate pravi krunice, mostove ili proteze koje će implantati nositi.

POSTAVLJANJE ZUBNOG IMPLANTATA (DENTALNOG IMPLANTA)
Pre hirurške intervencije postavljanja implantata, veoma je važno da oralni hirurg proveri stanje desni i ako je potrebno prvo ih tretira. Osim toga, potrebno je napraviti nekoliko rendgen snimaka, na prvom mestu ortopan snimak gde će se videti položaj sinusa, nerava i proceniti da li postoji dovoljna količina vilične kosti. U slučaju da lekar sumnja u količinu i kvalitet kosti, radi se CT (tomografski snimak) koji će to pokazati. Tretman postavljenja implantata se najčešće izvodi u lokalnoj anesteziji. Desni, na mestu gde treba postaviti implantat se zasecaju i odižu. U kosti se formira mali otvor, na tačno određenom mestu gde će se postaviti implantat. Titanijumski implant koji tesno ulazi u otvor se ušrafljuje. Na njega se privremeno stavlja kapica, koja će ga štititi do postavljanja suprastrukture. U slučaju da postoji defekt u kosti (nedostatak kosti) ona se može nadoknaditi veštačkom. Kada je proces završen desni se vraćaju na svoje mesto i ušivaju.

PERIOD OPORAVKA
Kad je operacija završena, implant se ostavlja da se integriše (zaraste) sa okolnom kosti. Za to je potrebno 6 nedelja do 6 meseci. Za to vreme tkivo kosti će rasti i učvrstiti se na mikroskopski hrapavoj površini implantata. Tokom perioda zarastanja, pacijent će imati privremenu protetsku nadoknadu (most, krunicu i sl.). Ona će poslužiti kao uzorak oko koga će desni rasti i dobiti određen oblik. Veoma je važno da privremena protetska nadoknada ne vrši nikakav pritisak na implantat koji zarasta. Oporavak će zavisiti od velikog broja faktora, uključujući i vrstu procedure koja je praktikovana pri postavljanju implantata. U svakom slučaju, da bi bili sigurni da je implant pravilno srastao sa tkivom kosti, neophodno je održavati pravilnu higijenu usta i zuba i pridržavati se određenih higijenskih navika. U tom slučaju, implantat može potrejati više od 40 godina. Neposredno posle hirurškog tretmana mogu se javiti male neprijatnosti kao što su otok sa strane na kojoj je rađena operacija, minimalno krvarenje i modrice. Takođe, pacijen može osećati bol. Sve ove neugodnosti se mogu tretirati lekovima i prolaznog su karaktera. Nekoliko dana po operaciji je potrebno korigovati ishranu. On se bazira na konzumiranju mlake ili hladne hrane, mekše konzistencije. U slučaju da nisu upotrebljeni smoresorbujući konci, treba ih skinuti kod stomatologa za 7 dana posle tretmana. Kada je osintegracija(zarastanje kosti i implanta) završeno, u slučaju da je potrebno, ponovo se odižu desni, skida se zaštitna kapica i postavlja suprastruktura koja će imitirati krunicu zbrušenog zuba. Potrebno je da stomatolog protetičar odmah uzme otisak za buduću protetsku nadoknadu.

KONSULTACIJE (PREGLED I PLAN TERAPIJE)
Bakterije iz plaka su glavni razlog pojave parodontopatija. Ipak, nekoliko drugih faktora kao što su druge bolesti, upotreba lekova i oralne navike, takođe doprinose pojavi ove bolesti. Svi ovi faktori uvećavaju rizik od pojave parodontopatija ili kod postojeće infekcije do njenog pogoršanja.

NASLEDNI FAKTOR – Studije su pokazale da više od 30% ljudi imaju genetsku sklonost ka parodontopatijama. Ali genetska predispozicija nije neizbežna. Čak i ljudi sa visokom sklonošću ka bolestima desni mogu sprečiti ili iskontrolisati pojavu bolesti dobrom oralnom higijenom.
PUŠENJE ILI UPOTREBA DUVANA – Pušenje povećava rizik od pojave parodontopatija. Što duže neka osoba puši i što više puši, rizik je veći. Ako neko već ima bolest parodoncijuma, pušenje će je pogoršati. Pušenje čini bolest otporniju na lečenje. Kod pušača se nagomilava mnogo više naslaga na zubima, razvijaju se mnogo dublji parodontalni džepovi (produbljuje se više prostor između zuba i desni, odnosno kosti), gubitak kosti je veći. Za razliku mnogih drugih faktora koji utiču na zdravlje čoveka, pušenje je jedan od onih koji možemo kontrolisati. Prestanak pušenja može znatno uticati da se parodontopatije drže pod kontrolom.
TESKOBA ZUBA, BRAVICE I MOSTOVI – Sve što otežava pranje zuba ili čišćenje koncem će dovesti do povećanog stvaranja plaka. Što više ima plaka, bolji su uslovi za razvijanje parodontalnih bolesti. Stomatolog može objasniti koji je najbolji način održavanja higijene usta i zuba čak i u otežanim uslovima. Postoje specijalne četkice, kao i tehnike pranja zuba i uklanjanja naslaga oko zuba zubnim koncem, oko ortodonstkih bravica ili mostova. Kod teskobe zuba, stomatolog će preporučiti ortodontsko lečenje što će ispraviti zube i postaviti ih u pravilan položaj, što će olakšati oralnu higijenu i samim tim sprečiti pojavu parodontopatije.
STISKANJE I MRVLJENJE ZUBA – Ove navike neće dovesti do parodontopatije, ali u slučaju upale desni, će napraviti mnogo ozbiljniji problem. Ove navike usmeravaju veću silu na zube. Pritisak ubrzava propadanje parodontalnih ligmenata i kosti. Mnogi ljudi nauče da prepoznaju ovaj problem i sprčavaju ga jednostavno, opuštanjem. Ipak, ako to nije slučaj, stomatolog će preporučiti štitnik koji će smanjiti pritisak između zuba. Ovaj štitnik se zove okluzalni štitnik, noćni štitnik ili štitnik zuba, odnosno zagrižaja.
STRES – Stres može prouzrokovati pojavu bolesti, a svakako je pogoršava i otežava njeno lečenje. Stres slabi imuni sistem što rezultira slabom odbranom organizma od infekcije, uključujući i parodontopatije.
PROMENJLJIVI NIVO HORMONA – Kad god se promeni nivo hormona u organizmu, bilo da poraste ili se smanji, dolazi do promena u ustima. U pubertetu, trudnoći ili menopauzi može se privremno povećati rizik od nastanka parodontopatija.
LEKOVI – Neki lekovi, kao što su lekovi protiv depresije ili za snižavanje krvnog pritiska, mogu imati propratne pojave sušenja usta – kserostomija. Usled nedovoljne količine pljuvačke u ustima dolazi do olakšanog i povećanog stvaranja plaka. Drugi lekovi mogu dovesti do uvećanja desni što povećava površinu na kojoj se plak može nataložiti. To su najčešće lekovi za oslabljenje imunog sistema, lekovi koji se koriste zbog bolova u grudima ili srčane aritmije.
HRONIČNE BOLESTI - Neke hronične bolesti povećavaju rizik od pojave parodontopatija. Kod šećerne bolesti rizik od pojave parodontalnih bolesti je veći,a sam tok bolesti je teži. Bolesti kao što su reumatioidni artritis i SIDA pored uvećanja rizika uključuju i upalne procese. Kontrola parodontopatija u ovakvim situacijama je veoma otežana. Ipak, dobar stomatolog će dati uputstva kako održavati parodontalno zdravlje u ovakvim situacijama.
LOŠA ISHRANA– Dobra ishrana je veoma važna za dobro zdravlje, naročito za imuni sistem i zdravlje usta i zuba. Nedostatak vitamina C može izazvati krvarenje desni.